Doktorka metodike u Novom Sadu o tome da li u školama ima previše lektire: "Preobimno je"

Mislim da treba više lektire a godinu početi analizom pročitanog
. Pričati sa decom, usmeravati ih pustiti da sami prepričavaju pročitano bez straha od ocenjivanja, da bi usvojili što više novih reči i poboljšali način izražavanja. Nisu polupismeni što ne znaju gramatiku nje je previše, nego što ne znaju značenje reči i nisu elokventni.

Ako je cilj znanje, onda decu ne volite dok ih žalite što uče. Ako je cilj zabava, onda decu ne volite što ih šaljete u škole.
Činjenica je da treba svakako čitati više od jedne lektire godišnje i detaljno je izučavati bez obzira što nije svima "zanimljiva". Potreban je veći broj časova utvrđivanja, vežbanja i obnavljanja, da bi se znanje usvajalo.
Ali roditelji žele da im deca pored ti jezika u školi uče još jedan, idu na bar još dve aktivnosti. Ne smeta ima preveliki broj časova u školi, jer su škole postale čuvaonice. Ne smeta im unakažen program dok je god nastavnika na koje se može ljutiti. Pritom im daju telefone i igrice i deca se ne druže posle škole, nemaju slobodno vreme neophodno za kreativnost.
Treb izbaciti silu odlomaka iz lektire, povećati broj časova srpskog, ozbiljno se baviti koncentracijom i motivacijom dece.
A taj strah od književnosti je simptom!

Има премало лектире у школском програму Републике Србије, а не превише.

Искрено, није наш образовни систем ни прављен за дебле, тако да га не смеју, ни данас кројити неки полуписмени дебили.

Odmaknite se od starih vremena i prilgodite dinamici savremene stvarnosti. Potrebno je čitati ali ne u ultimativnom smislu. Vreme je da se motivišu učenici načinom da sami vrše izbor, u opsegu ponuđenog iz programske šeme, primerenog uzrastu i vrednostima. Ta opsesivna dosada me je smarala dok sam bila učenica, a volela sam da čitam. Izbor je bitan ali i vreme koje možemo da odvojimo za to jer u nizu su i drugi zahtevni predmeti, sa pretrerano detaljnim sadržajima i često neprimerenim uzrastu dece.
Rasteretiti treba bukvalno sve. Svi sve traže i onda naiđu na zid kod učenika koji najuspešnije zamrze školu. Ceo svoj radni vek sam provela u školi i dobro znam svu problematiku.

Ostavite prazne priče
da je gradivo preobimno ....da se mnogo uči i ostale gluposti ..
Koliko nebitnih i nevažnih informacija procesuira mozak ...sa tik-toka,igrica,i,i,i...Školstvo treba da prilagodi nastavu brzini kretanja informacionih sistema ,čineći je zanimljivijom,uvodeći nove sadržaje i stare neprevazidjene prezentovati
na novi način....
Teško je ostvarljivo ali samo zato jer se šira struka ne pita....
Umrezite se...
A znanje je neotudjivo i niko nam ga ne može oduzeti,a to je važno za siromašne države.....

Naprimer u Engleskoj, se za jednu šlolsku godinu pročita 1 (samo jedna) knjiga koja je obavezna. E onda se ona "secira", glavni likovi, sporedni likovi radnje, ko, zašto, pišu eseji tokom godine. Deca onda znaju šta su pročitala.

Схватити контекст времена у коме живимо. Није само лектира проблем у овом трулом образовном систему. Проблем је све,преамбициозни планови и програми итд итд...
И молим вас немојте оно... ,,ја кад сам ишао у школу,,,
Ти кад си ишао у школу, страни језик се учио од 4 основне, није било грађанског или верске, није било другог стеаног језика од 5.разреда, информатика се слушала од 7.разреда, имало се домаћинство и ППЗ...
Ставите на папир оптерећење ученика тад и сад, па ће вам се све рећи.

Ja bih sada mogao ovde da napišem klasičnu floskulu o tome kako deca samo bulje u telefone i da umesto toga treba da čitaju kvalitetnu literaturu i da pokupim "more" pluseva, ali ljudi, budimo realni za trenutak. Vreme u kojem živimo mi i u kojem su živele naše bake se ne mogu ni uporediti. Nekada je od zabavnih sadržaja postojao televizor koji je hvatao dva kanala, koji čak nisu ni emitovani 24 sata dnevno. Televizor takođe nije mogao da radi kad nema struje, a restrikcije struje su nažalost bile svakodnevnica u ovoj državi do početka ovog veka.
Danas imamo milion drugih sadržaja i načina da im pristupimo. Ne kažem da je lektira prevaziđena, ali se i dalje dobro sećam kada sam bio drugi razred srednje škole i kada sam dobio da čitam Anu Karenjinu od hiljadu strana, emotivno nezreo da shvatim takvo delo i potpuno nezainteresovan da na 50 strana čitam kako Ljevin kosi livadu. Lektira preobimna, treba je skratiti i treba uzeti u obzir da su takve stvari poslednje što zanima veliku većinu tinejdžera u pubertetu.

Ja sam pohadjao gimnaziju u malom mestu, drustveni smer. Imao sam vrhunskog profesora knjzevnosti. Svaki mesec, izabere po pet ucenika i kaze im sta da pripreme za sledeci mesec. Ostali, podrazumeva se da je pozeljno da treba da procitaju, posto ucestvuju u raspravi. Svaki mesec se raspravljalo neko novo knjizevno delo, bar na pet skolskih casova. Kada smo upisali fakultet, sretnem djake iz Karlovacke, Jovine, suboticke gimnazije…. Shvatim da smo mi sa metodikom naseg profesora procitali dvostruko vise od svih njih… sve zavisi od profesora i sposobnosti da motivise djake!

"Doktorka metodike" verovatno nije volela da čita, lektira joj je bila teret pa sada pokazuje razumevanje za sebi slične djake. I u vreme moga školovanja, davnih 70-ih, većina učenika je lektiru doživljavala kao teret, štreberi su je čitali silom. To je bio slučaj i sa matematikom, fizikom, hemijom, geografijom, istorijom...Deca uče stvari koje im "nikad neće trebati u životu". Da se ravnamo prema većin i njenom rezonu pa da do kraja dotučemo obrazovni sistem?

Mobilni, mreze...to je realnost vremena u kome zivimo i to je normalno. Knjige na papiru, mape gradova na rasklapanje...davna proslost.

kod nažalost pokojnog Radmila je još pre više od 40 godina sve rekla:
чitaње knjiга opaсно за vaше duховno zdpavље.

Preobimna? Daj.. Zato su nam deca polupismena. Dok se citalo i znalo se nesto.

Dve bitne stvari. Iako sam ateista, Biblija se u gimnazijama izucava kao knjizevno delo, sa razlogom, jer se simbolika koja se nalazi u njoj kasnije prozima kroz dela klasika. Sa druge strane kroz komparativni pristup sa grckom i sumerskom mitologojiom djaci saznaju da price u Bibliji zapravo su preuzete iiz prehriscanskog perioda. Toliko o tome. Druga stvar je pristup profesora, koji cesto ne umeju da zainteresuju ucenike za diskusiju o knjizevnom delu. Lako je utvrditi da li je neko delo procitao ili ne, upravo ako probate da diskutujete o istom, da ga svedete na nivo na kojem ucenici mogu da se poistovete sa nekim porukama. Profesori cesto licne preference pokusavaju da nametnu ucenicima. Ne mora svako da boli ruske klasike ili Andrica, ali treba ga podstaci da objasni zasto i zasto mu se nesto drugo dopalo.

Bravo Tokin

Kafka,Kami,Vladislav Petković Dis,Branko Ćopić,Radoje Domanović, Branislav Nušić ... Umesto Bilbije.

Uglavnom ne citaju, procitaju prepricanu na dve strane maksimalno, i to oni koji bas hoce peticu.

Svakako, velika vecina roditelja odobrava da deca na internetu pronadju, skracene i prepricane verzije ili na youtube-u odgovarajuci film. Nase skolstvo i celokupan sistem vrednosti je razoren. Danasnjem svetu, na zalost, nisu potrebni slobodno misleci ljudi, sirokih shvatanja i vidika, nego usko-strucni i specijalizovani "roboti".

nizi razredi, nastavnik da cita a deca da prate i slusaju... da postane normalno citanje knjiga prvo. Nikako im dati spisak "sta sve ima da se cita" jer je previse i u startu stvara otport. Birati prvo laksa dela da deca zavole lektiru... ne preterivati... slobodan izbor ne moze biti spisak.

Profesorica Tokin je dala vrlo smisleno i jasno objašnjenje. Potrebno je da se zaista pitaju nastavnici! Mnogo ih je još uvek motivosano da kvalitetno radi i imaju šta da kažu. Pomoći svima, smanjiti obim gradiva, dozvoliti veću slobodu nastavnicima u kreiranju programa i dovesti red u izdavaštvu udžbenika. Nek ima tri ponuđena kompleta, ali vrlo kvalitetna i ljudski pregledana pre objavljivanja.

Malo je takvih koji čitaju, i profesora, i đaka.
A profesori idu linijom manjeg otpora: da se deca ne bi bunila, nema ni lektire....
Ne poštuje se obaveza!

Ja stvarno ne znam kako je 40 godina lektira bila u redu i generacije i generacije djaka nisu imale probleme i onda odjednom, sad ova Generacije Z i Alfa, nisu u stanju da procitaju nijednu knjigu. Deci se opet povladjuje i umoljavaju se da procitaju bilo sta i cini se tako stravicna greska jer izlaze iz skole nepismena i sa nula znanja iz bilo koje oblasti. Ja sam takodje zavrsio metodiku nastave i dobro sam upucen u skolstvo i smatram da deci treba vratiti minimum 70% knjiga i gradiva koje im je u poslednjih 10 godina ukinuto. Ne samo da gradivo sad nije preobimno, nego je premalo. Stravicno malo se sada od dece zahteva i to jos malo pojedini zele da ukinu. A pitam vas ja za na sta bi deca utrosila visak vremena dobijen ukidanjem lektire? Na tik-tok naravno. Samo cekam dan kada ce neki genijalac da predlozi da decija lektira bude Zorannah, Marijana Mateus ili pracenje neke kreveljuse na tik-toku. Cuj "Gospodar prstenova" da bude lektira. Ako vec zele neku fantastiku, vec imaju "Majstora i Margaritu" koja je manje obimna od "Gospodara prstenova". Dolazimo u situaciju da se skola pretvara iz vaspitne i naucno-obrazovne ustanove i zabavnu ustanovu. Jos da im uvedu u skole aparate za kladjenje i pun pogodak! Jer boze moj, deca moraju da se zabave i da im nikada ne bude dosadno. Strasno je kuda ovaj svet ide.

Ja dok sam išla u školu mislila sam da ne volim da čitam, jer su mi lektire bile mučne i nejasne, pa do drugih knjiga nisam ni stigla. Tek na fakultetu sam počela da čitam ono što mi se dopada i shvatila u kolikoj zabludi sam bila, odnosno da je čitanje sjajno. To mi je sada omiljena razonoda. Pročitala sam i mnoge klasike ponovo kao starija i kao da čitam drugu knjigu. Prosto mislim da nismo bili zreli tada kad smo ih čitali za lektiru i na mene je to imalo kontra efekat, potuno mi je smučilo čitanje.

Pod slobodnim izborom deci treba dati izbor da čitaju knjige koji oni žele, ne vole svi Gospodara prsten.... Dela klasične lektire su za današnje generacije preobimne i dosadne. Bolje da čitaju šta žele nego da ne čitaju ništa.

Iz ličnog iskustva: profesori takođe ne čitaju. Čast izuzecima. Procerite! Ako neko ne uživa u čitanju, ne može ni učenike motivisati.